Naši lovci u Španiji u lovu na veličanstven plen

Berberska ovca veličanstven plen

S obzirom na to da je Španija jedna od retkih zemalja koja u lovno-turističkoj ponudi ima berbersku ovcu (Ammotragus lervia L.) u otvorenim lovištima, lovci Dalibor Ristić i Stanko Jezdimirović Cane su krajem novembra posetili tu mediteransku državu i učestvovali u lovu na ovu atraktivnu vrstu divljači.

Lov je organizovan u planinskom lovištu otvorenog tipa sa karakterističnim planinskim masivima i dubokim kanjonima, u kome je zastupljena stabilna populacija ove vrste. Lovište je udaljeno oko 40 km od mora i prostire se na površini od oko 20.000 hektara. Karakteristično je po velikoj nadmorskoj visini, kamenjaru i oskudnoj vegetaciji, gde se lov na berbersku ovcu isključivo izvodi prikradanjem, odnosno piršom, i to tokom celog dana ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju.

Lovna sezona na ovu vrstu traje od 1. septembra do 31. januara i upravo početak sezone je najbolje vreme za lov, jer je u tom periodu berberska ovca grupisana u krda i lakše se uočava. Pogodan i preporučljiv period za lov je i oktobar, za vreme sezone parenja ove vrste divljači. Lov na berbersku ovcu izuzetno je popularan u Španiji, jer se smatra zahtevnijim od lova na kozoroga, teritorijalne i manje oprezne divljači. Berberska ovca spada u pet veličanstvenih ovaca, što je takođe razlog velikom interesovanju lovaca iz celog sveta.

Krdo se dalo u beg

Nakon neophodnih priprema, Dalibor Ristić i Stanko Jezdimirović Cane sa svojim vodičima su se u ranim jutarnjim časovima zaputili u lovište. I pored vedrog vremena i idealne temperature vazduha (oko 8 stepeni C), prilike za lov nisu bile povoljne, jer je duvao vetar promenljivog pravca. Ipak, posle 45 minuta pešačenja po teško prohodnom i kamenitom terenu, spuštajući se ka dubokom kanjonu, Daliborov vodič Fernando Nomdedeu uočio je krdo berberskih ovaca na udaljenosti od oko 600 metara, među kojima je bio i jedan trofejno jak mužjak. Usled nepovoljnog vetra i činjenice da ova divljač ima izuzetno razvijena čula vida, sluha i mirisa, iskusni vodič odlučio je da obiđu krdo i priđu mu sa druge strane. Posle polučasovnog prikradanja, Dalibor i Fernando su se približili krdu na 200 metara, što je optimalna razdaljina za pucanje, i posle detaljnog osmatranja, vodič je lovcu dao dozvolu za odstrel zrelog i trofejno jakog mužjaka. Prilika za odstrel nije realizovana, jer ih je osetila jedna stara, iskusna ženka i dala se u beg, a za njom su krenule i ostale životinje iz krda.

“Ole” srpskom lovcu

Posle predaha, lovci su krenuli u pravcu u kome se uputilo krdo i nakon 40 minuta spazili su divljač kojoj su se približili na 300 metara. Stručni pratilac odabrao je jedinku za odstrel, Ristić je nanišanio i uputio precizan hitac, koji je vodič propratio španskim izrazom “olee”, što Španci često koriste umesto reči “bravo”, nakon dobro obavljenog posla.

Shodno lovačkim običajima i tradiciji, odstreljenoj divljači odata je počast i usledilo je fotografisanje, a potom su se lovac njegov vodič uputili u obližnje selo, kako bi proslavili odstrel atraktivne berberske ovce.

Zbog nepovoljnih vremenskih prilika, ali i nedostatka lovačke sreće, Stanko Jezdimirović Cane ostao je bez trofeja, što je dovoljan razlog da sledeće godine opet poseti Španiju i učestvuje u ovom nesvakidašnjem lovu.

Atraktivna divljač

Berberska ovca (Ammotragus lervia L.) poznata i kao grivasti skakač, potiče iz severne Afrike i jedina je izvorna divlja ovca na tlu afričkog kontinenta. Naseljava planinske oblasti oko Sahare, a prisutna je i u Čadu, Maroku, Sudanu, Alžiru i Centralnoafričkoj Republici. Zbog atraktivnosti, otpornosti i izuzetne prilagodljivosti različitim uslovima staništa, naselila se i na drugim kontinentima, pa je prisutna u SAD, Meksiku, Španiji, Hrvatskoj i još nekim zemljama.

Berberska ovca je biljojed preživar, koji spada u porodicu šupljorožaca, što znači da jedinke oba pola imaju rogove srednje veličine povijene unazad, koji rastu tokom celog života. Kod mužjaka, rogovi mogu da izrastu u dužinu i do 90 cm, a kod ženke do 50 centimetara. Ova divljač ima gustu i dugačku grivu ispod vrata, koja mužjacima dopire do prednjih nogu i daje im specifičan izgled. U pitanju je krupna divlja ovca, težine između 50 i 115 kg, koja se odlično kreće i skače po teško prohodnim i strmim terenima i kamenjaru. Kad je reč o ishrani, nije probirljiva, jer se hrani planinskim travama, lišćem grmova i niskih stabala.