I – BEOGRADSKI LOVNI OKRUG
4. LU “Košutnjak” – Beograd
5. LU “Mića Popović”- Barajevo
7. LU “Varovnice” – Mladenovac
8. LU “Obrenovac” – Obrenovac
11. LU “Kolubara” – Lazarevac
II – PODUNAVSKI LOVNI OKRUG
2. LU “Pomoravlje” – Osipaonica
3. LU “Jasenica sever” – Smederevska Palanka
4. LU “Šumarice” – Krnjevo
5. LU “Vožd” – Rakinac
6. LU “Šumadija” – Drugovac
III – BRANIČEVSKI LOVNI OKRUG
1. “Vojvoda Milenko” – Požarevac
2. “Resava” – Poljana
7. “Morava” – Žabari
8. “Mirko Trifunović” – Aleksandrovac
10. “Krilaš” – Šetonje
12. “Pek” – Rabrovo
14. “Kuna” – Dobra
15. “Jovan Šerbanović” – Žagubica
16. Udruženje za gajenje, zaštitu i lov divljači „Golubac“ – Golubac
IV – POMORAVSKI LOVNI OKRUG
2. “Zec”- Veliki Popović
V – ŠUMADIJSKI LOVNI OKRUG
1. „Bukulja“ – Aranđelovac
2. „Jelen“ – Natalinci
VI – RAŠKO-MORAVIČKI LOVNI OKRUG
1. „Čačak“ – Čačak
3. „Radiša Poštić“ – Mrčajevci
4. „Rade Joksić“ – Ježevica
5. „Jelen“ – Tutin
VII – MAČVANSKI LOVNI OKRUG
1. “Selimir Sele Jevtić” – Šabac
2. “Cer”- Volujac
6. “Vidojevica” – Lešnica
7. “Fazan” – Vladimirci
8. “Crni vrh” – Mali Zvornik
11. “Mileta Polić – Bata” – Ljubovija
VIII – KOLUBARSKI LOVNI OKRUG
1. “Vojvoda Mišić” – Mionica
2. “Dragan Radović” – Lajkovac
3. “Braća Nedić”- Valjevo
4. “Tamnava” – Ub
5. “Kačer“ – Belanovica
IX – ZLATIBORSKI LOVNI OKRUG
1. “Aleksa Dejović” – Užice
4. “Zlatibor” – Čajetina
5. “Kozomor” – Nova Varoš
6. “Kosjerić” – Kosjerić
X – ZAJEČARSKI LOVNI OKRUG
2. “Salaš“ – Salaš
4. “Veliki Izvor” – Veliki Izvor
5. „Vrška čuka“ – Grljan
6. “Fazan” – Zvezdan
7. “Knjaževac” – Knjaževac
8. “Midžor” – Kalna
10. “Soko” – Sokobanja
XI – BORSKI LOVNI OKRUG
4. „Jastreb“ – Brza Palanka
6. „Đerdap“ – Donji Milanovac
XII – JABLANIČKI LOVNI OKRUG
1. “Gornja Jablanica” – Medveđa
XIII – PČINJSKI LOVNI OKRUG
3. „Pčinja“ – Trgovište

19.09.2020. 0

Sve o divljoj svinji

Divlja svinja je masivna i teška životinja (u našim krajevima dostiže težinu i do 200 kg), koju karakteriše kratak vrat, snažna muskulatura, velika klinasta glava koja završava izduženom njuškom koničnog oblika što završava rilom kojim rije teren u potrazi za hranom. Rilo je koštana formacija, tipična za svinje. Rilo je završeno nozdrvama i pokriveno vlažnom sluznicom, koja je pokretna i bez dlaka je. Oči su joj male a uši velike i uspravne prekrivene gustom čekinjom. Čekinjama je prekriveno i celo telo koje mogu biti različite boje, zavisno od vrste i životnog doba jedinke. Udovi su relativno kratki i mršavi, prednji razvijeniji od zadnjih. Svinja je papkar, čiji se papci završavaju sa četiri prsta, pri čemu je prvi potpuno atrofirao. Treći i četvrti prst završavaju se dugim noktima, dok drugi i peti također imaju nokte koji su dosta manji i samo se delimično oslanjaju na zemlju, ostavljajući trag karakterističan za ovu vrstu i koji se razlikuje od traga srne ili jelena. Rep je karatak, prav i gracilan i završava snopom čekinja. Svinja je jedina vrsta među papkarima koja nema burag, tj. svaštojed je. Divlja svinja je jedini predstavnik svoje porodice koja živi u našim šumama i predak je domaće svinje. Za određivanje starosne dobi najpodesniji je metod pregleda zubala i upoređivanje sa tablicama. Mužjak ima tupastiju njušku sa razvijenim očnjacima (kljovama) koji izlaze izvan trupa labrnje. Kljove su veoma efikasno i opasno odbrambeno oružje. Od ženke se razlikuje i po pramenu dlake kojim završava navlaka penisa ispred zadnjih nogu a ispod trbuha. Divlja svinja je pretežno noćna životinja sa jakim nomadskim nagonom koji joj omogućava da ima na raspoalganju veliki teren, te nema probleme koji proističu iz prekobrojnosti, kao što su pomanjkanje hrane i sl. Posećuje šume sa visokim deblom (smrče, jelove, hrastove, bukove i dr.) koje su bogate podšumskim rastinjem, obrađene površine i livade koje rije ali u pravilu uvijek ispod 1000 m n/m. U svojim staništima obavezno mora imati mjesta sa vodom, tzv. kaljužišta gdje se valjanjem u blatu hladi tokom leta i rešava nametnika te odakle pije vodu. Danju ostaje sakrivena i odmara se u gustišu kupinjaka i niskog grmlja. Svaštojedi su i hrane se korijenjem, žirom, kestenom, nasadima kukuruza, pšenice, ali i crvima, insektima, jajima, žabama, miševima. Ima odlično razvijeno čulo njuha, zbog čega se koristi u pronalasku podzemnih gljiva tartufa pa čak i u policijske svrhe. Čulo vida nije naročito razvijeno ali dobro reaguje na pokret. Odrasle krmače žive u grupama, koje sačinjavaju mladi raznih uzrasta, dok mužjaci provode samački život i približavaju se grupama samo u vreme parenja. Pri tome iz grupe istiskuju mlade mužjake koji formiraju svoje grupe. Divlje svinje se pare između novembra i januara, u pravilu samo jednom godišnje. Ženke postaju polno zrele u dobi između osam i dvadeset meseci, dok mužjaci iako polno zreli, ne pare se prije navršenih 18 meseci starosti. Krmače nose oko 4 meseca te u proljeće prasi 3-10 mladih. Prvih deset dana mladi ostaju u brlogu jer su osetljivi na hladnoću. U tom dobu imaju karakteristične uzdužne pruge na krznu ("pidžame") koje zadržavaju mesec i po. Divlja svinja u našim krajevima gotovo da i nema prirodnog nepriajtelja izuzev vuka i medvjeda. Divlja svinja je podložna parazitskim bolestima koje se konzumiranjem njenog mesa mogu prenijeti na čovjeka. Mladi primjerci često stradaju u saobraćaju. Veoma su plodne i zbog tog ih i u našim krajevima ima značajan broj. Kad je populacija divljih svinja prekobrojna, prave velike štete na poljoprivrednim usevima te se organizuju dodatni lovovi ovih životinja kao i sejanje šumskih proplanaka različitim kulturama. U narodu se sreću imena krmača ili divlja svinja za ženku i vepar za mužjaka. Divlje svinje se najviše love dočekom s visokih zaseda ili prigonom odnosno brakadom, koji su lovovi iznimno dozvoljeni za tu divljač. Obučenost pasa samo za lov divljih svinja nužna je kako oni ne bi uznemiravali druge vrste divljači. Lov na divlje svinje prigonom je zasigurno jedan od najuzbudljivijih doživljaja lova i zbog same činjenice da je divlja svinja snažna i otporna životinja koja može ugroziti sigurnost čovjeka. Prema Zakonu o lovstvu za odstrel divlje svinje koriste se puške sa olučenim cevima i sačmarice ali prema podzakonskim aktima za odstrel divlje svinje najmanja dopuštena kinetička energija zrna na 100 m je 2500 J (džula) a najmanja težina zrna iznosi 8,2 grama. Najveća dopuštena daljina gađanja iznosi 150 m.

23.08.2020. 0

Gazdovanje valjevskim šumama koči administracija?

Površina šuma kojom gazduje JP Agrorazvoj valjevske doline veća je od 500 hektara, a kada bude usvojen i dokument Osnova gazdovanja šumama grada Valjeva od strane Skupštine grada, biće rešeni problemi pošumljavanja, zaštite ili seče stabala. (more…)

23.08.2020. 0

Posle pola veka na Zlataru se opet čuje rika jelena

Iz prihvatilišta podignutog u brdima iznad Radoinjskog jezera, lovci su ovih dana u prirodu pustili prvih 12 grla jelenske divljači koja je tokom zime u Novu Varoš dopremljena iz lovišta u Vojvodini. Posle Tare i Studenice, Zlatar je treći lokalitet u Srbiji na koji se naseljavaju. (more…)

23.08.2020. 0

Epidemija COVID 19 i krivolov

Na portalu Agroklub je objavljen tekst našeg kolege lovca i poznatog novosadskog novinara Dušana Knežića, koji se pozabavio krivolovom za vreme vanrednog stanja u državi zbog epidemije COVID 19. Vrlo dobro odabrana tema i veoma dobar tekst koji upozorava na sve veću opasnost od naoružanih ljudi mesarskog smera, koji su se posebno nameračili na srneću divljač, ali ne zaobilaze ni divlje svinje ni bilo koju drugu vrstu divljači koja se može unovčiti za sitne pare, pustošenjem lovišta i obezvredjivanjem truda lovaca i lovačkih organizacija. Tazmere krivolova u poslednje vreme su takve da se slobodno mogu nazvati epidemijom, a pouzdane vakcine nema. Sudska praksa i blaga kaznena politika idu na ruku lopužama, koji čak i kad su jednom  uhvaćeni na delu, uprkos krivičnim prijavama i sudskim procesima neretko nastavljaju sa praksom lovokradje, računajući na digotrajne sudske procese i nedovoljno definisanost u definiciji kricičnog dela. Oružje lopužama nije problem, čak i kada im se oduzme nadjeno oružje, vrlo brzo uspevaju da nabave novo, ilegalno, i da nastave sa lopovlukom. Medju lovcima kruži priča, u čiju istinitost ne ulazimo, da je navodno postojao jedan lovočuvar ili upravnik lovišta, koji je praktikovao efikasnu metodu da njegovo lovište poštedi od lopuža, ali nećemo da objašnjavamo u detalje - dovoljno je reći da su mnoge puške navodno posle intervencije bile trajno neupotrebljive, iskrivljenih cevi u nekim jačim rašljama drveta, a vlasnik krivolovac je posle iz samo njemu znanih razloga zaobilazio to lovište u širokom luku. Ne promovišemo tu metodu jer bi mogla da odvede u anarhiju, procedura sa krivolovcima je precizirana, i treba je se držati, ali efikasnost metode je veoma, veoma visoka. Stara poslovica kaže: 'Ne boji se djavo Boga, nego batina', i jedno je sigurno: mnogi pravi lovci bi sa apetitom lopužu propustili kroz šake, ali to nije zakonito, pa se teškom mukom uzdržavaju. Veoma dobar tekst Dušana Knežića možete pročitati ako kliknete na sledeći link: https://www.agroklub.rs/

23.08.2020. 0

Poskupeli lovački ispiti

Lovački savez Srbije je uz saglasnost nadležne Uprave za šume ministarstva poljoprivrede doneo odluku da će se polaganje lovačkog ispita ubuduće naplaćivati skuplje: umesto dosadašnjih 4.000 dinara, nova visina naknade će iznositi 6.000 dinara. Visina naknade će biti jedinstvena za celu Srbiju, za sva lovačka udruženja. (more…)

23.08.2020. 0

Svilajnac: još jedna pogibija lovca!

Današnji dan, nedelja pre podne, je bio koban za još jednog lovca, koji stradao tokom lova. Slično kao i u prethodnoj vesti od pre nedelju dana iz Gadžinog Hana, i ovaj put u Svilajncu tragedija se verovatno dogodila tokom lova na divlje svinje u ovo doba godine, kada je preglednost u lovištu značajno umanjena zbog bujne vegetacije, i kada se zahteva dodatna opreznost, kako zbog okolnosti tokom lova tako i zbog dalekometnih i vrlo ubojitiih zrna koja se koriste u ovom lovu. (more…)

23.08.2020. 0

Erdel terijer: Na napad žestoko uzvraća

Erdel terijer je relativno mlada rasa nastala sredinom 19. veka. Rasa je nastala u severnoistočnoj engleskoj grofoviji Jorkšir u dolini reke Eir po kojoj je i dobio ime. Često se ovi psi nazivaju i „kralj terijera“ iz razloga što su najveći od svih terijera. (more…)

23.08.2020. 0

Srbija ozbiljno ugrožena klimom

Svedoci smo da je u poslednjih nekoliko meseci izgorelo mnogo svetske šume. Amazonija i Rusija su uzdrmale Planetu. Šteta je ogromna. Posledice još veće. Zato se postavlja pitanje koliko je nestanak šuma nacionalna stvar država i mogu li one same sprečavati uništenje šuma ili bi pak trebalo da postoji neko planetarno nadtelo koje bi uticalo na to da se preduprede ovakve stvari. U suprotnom, ceo svet će ispaštati i ukoliko ostanemo bez pluća planete, kako šume zovu, više neće biti ni vazno ko je kriv. (more…)

23.08.2020. 0

Naši lovci u Španiji u lovu na veličanstven plen

Berberska ovca veličanstven plen S obzirom na to da je Španija jedna od retkih zemalja koja u lovno-turističkoj ponudi ima berbersku ovcu (Ammotragus lervia L.) u otvorenim lovištima, lovci Dalibor Ristić i Stanko Jezdimirović Cane su krajem novembra posetili tu mediteransku državu i učestvovali u lovu na ovu atraktivnu vrstu divljači. (more…)

23.08.2020. 0